Tokom dvodnevnog druženja i zajedničkog rada na Tari a u okviru treće komponente SENSE 2 programa “Dijalog i umrežavanje” predstavnici zaštićenih prirodnih dobara iz zapadne Srbije i organizacija civilnog društva koje se bave ekološkim temama, čule su se mnoge zanimljive ideje i iskustva. Posle bogate diskusije i izlaganja problema sa stanovišta i ekologa i upravljača doneti su zajednički zaključci ove radionice u kojiima su učesnici jednoglasno potvrdili svoje osnovne principe i predloge kako vlastima tako i najširoj javnosti. tekst ovih Zaključaka prenosimo u celini;
Zaključci sa edukativne radionice
“Razvoj inkluzivnog monitoringa u zaštićenim prirodnim područjima zapadne Srbije”
Komponenta dijalog i umrežavanje programa SENSE 2,
Tara, 06. – 07. 02. 2015.g
Učesnici radionice su u toku dvodnevnog rada i diskusija na temu razvoja zajedništva između organizacija civilnog društva u ekološkom sektoru i upravljača nad zaštićenim prirodnim pordučjima, a kroz primenu iskustava projekta “Razvoj inkluzivnog monitoringa u zaštićenim prirodnim područjima zapadne Srbije”, usvojili sledeće zajedničke zaključke i preporuke:
- Mehanizme inkluzivnog monitoringa treba proširiti sa područja evidentiranja posledica na područje pravnog sankcionisanja uzročnika i praktičnog eliminsanja štete i umanjenja efekata štete od pritisaka na prirodnu sredinu.
- Zakonski mehanizmi moraju predvideti institucinalne oblike saradnje ekološkog NVO sektora i upravljača nad zaštićenim prirodnim područjima. Uključivanje reprezentativnih ekoloških NVO-a u strukture upravljanja, kroz članstvo u Savetima upravljača ili instituciju zelene stolice u upravnim telima primeri su od ključnog značaja.
- Ekološki NVO-i treba da budu osnaženi i podstaknuti od strane upravljača kroz oblike pomaganja konkretnih terenskih projekata i aktivnosti čiji konačni korisnici će biti lokalno stanovništvo i/ili upravljači.
- Potrebno je u znatno većoj meri pomagati i negovati ekološki podmladak i programe obrazovanja kod omladinske i dečije populacije u cilju obezbeđenja kvalitetnog sturčnog kadra u budućnosti i izgradnje potrebnog nivoa ekološke svesti i ekološke inteligencije kod budućih generacija.
- Potrebno je razvijati oblike i mehanizme svojevrsne ekološke pismenosti i bezbednosti kako bi se osnaživanjem i uključivanjem ekoloških NVO-a u javne strukture i donošenje javnih politika obezbedila veća i efikasnija briga za kvalitet biološke raznovrsnosti u zaštićenim prirodnim područjima.
- Ukazujemo na preteće trendove u domenu klimatskih promena koje ugrožavaju kvalitet prostora, biodiverziteta, staništa i antropogenog nasleđa. U tom pravcu mehanizmi inkluzivnog monitoringa moraju biti korišćeni brzo i efikasno kako bi se podsticale mere mitigacije i u najlošijim klimatskim scenarijima za prostor Balkana.
- Potrebno je posvetiti paznju invazionim biljnim vrstama i njihovom uočavanju, ograničavanju i sprečavanju narušavanja bioloske ravnoteže njihovim širenjem. Kiselo drvo, bršljan, pavita, ambrozija su vrste koje sada i u budućnosti značajno mogu izmeniti staništa i biodiverzitet u zaštićenim prirodnim područjima.
- Apelujemo na javne vlasti od lokalne samouprave do državne uprave kako bi se postigla kvalitetnija pravna regulativa, jednostavniji, jasniji i rezolutniji propisi od zakona do podzakonskih akata kao i akata koja donose sami upravljači. Propisi moraju biti u dinamičnijoj i jasnijoj vezi sa stvarnošću i imati maksimalnu primenljivost. Sada postoji preobimnost zakonskih akata, nejasnost, dvosmislenost, neki zakoni se preplicu i u nekom odredbama sukobljavaju. U tom smislu najkritičnije tačke su Zakon o zaštiti prirode i Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o lovu, Zakon o sumama i dr.
- Ukazujemo na značaj uspostavljanja saradnje bolje i sistematičnije saradnje ekološkog NVO sektora sa JP “Srbijašume” i JP “Vojvodinašume” kao najvećim upravljačima jer ima mnogo konkretnih problema čije rešavanje bi bilo efikasnije uspostavljanjem ove saradnje.
- Ukazujemo na probleme u vodoprivredi u domenu korišćenja vodnih resursa za energetske kapacitete. Mnoga rešenja su na štetu prirodnih resursa i bogatstava a posebno su ugrožene šume u pribaljima reka koje se uništavaju totalnom sečom za potrebe izgradnje hidrocentrala i pratećih objekata. Za ovu materiju posebno je vazan Zakon o javnoj svojini kojim se definise pravo vlasništva nad šumama, vodotokovima i ostalim prirodnim površinama što je za sada paravan iza koga se kriju mnogi uzročnici devastacije prirode. Agresivni investitori u oblasti vodoprivrede i energetike predstavljaju aktuelnu i potencijalnu opasnost na kojoj se mora mnogo više, energicnije i efikasnije raditi. Ugroženi su resursi pijaće vode a najkonkretniji primer je grad Uzice koji je devastacijom šireg prostora nekoliko vodozahvata skoro ostao bez vode. Neophodno je striktno poštovanje zakonskih propisa a posebno ukazujemo na obavezu uključivanja građana i ekologa u procese donošenja zakona, podzakonskih propisa kao i drugih propisa i akata kojima se ostvaruje funkcionalno upravljanje nad resursima.
- Ukazujemo da značaj stručne elaboracije i kvaliteta izrade studija uticaja na životnu sredinu prilikom odobravanja investicionih radova fundiranih u prirodnim resursima. U tom smislu neophodno je institucionalno uključiti predstavnike biologa, ekologa i multidisciplinarnih timova u izrade studija izvodljivosti kao i ostvariti veću uključenost ekologa u procese uvida, javnih rasprava i usvajanja studija izvodljivosti.
Ove zaključke dostaviti:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd
Zavod za zaštitu prirode, Beograd
Nadzornim odborima upravljača ZPP
Skupštinama opština na teritorijama ZPP
Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, Beograd
Regionalni centar za životnu sredinu, Beograd
Švedska razvojna agencija – SIDA
Usvojeno od strane učesnika radionice:
- MRI „Logosfera“, Bajina Bašta
- Odred izviđača „“Bajina Bašta“
- Vodičko Udruženje “Kapedunum”, Užice
- „Eko Drina“, Mali Zvornik
- “Prijatelji Brodareva”, Brodarevo
- „Centar za ekologiju, vode i energetiku“, Užice
- “Zeleni Trag”, Valjevo
- “Da budemo zdravi”, Loznica
- Građanski savet opštine Mali Zvornik
- „Explore Serbia“ Beograd
- „Endemika“ Bajina Bašta
- Ekološki pokret „LIM“, Priboj
- „Unija ekologa podrinje“, Mali Zvornik
- “Ekosfera”, Užice
- Ekološki omladinski savez Šabac, EKOS
- Planinarski klub Tara
- Kancelarija za mlade, Ivanjica
- “Eko Republika”, Užice
- “Ars Nova”, Valjevo
- “Aktivizam mladih”,Ivanjica
- Odred izviđača “Ratko Sofijanić”, Ivanjica
- Kancelarija za mlade, Mali Zvornik
- “Nacionalni park Tara”, Bajina Bašta
- Turistička organizacija Čačka, Predeo izuzetnih odlika “Ovčarsko-kablarska klisura”
- Specijalni rezervat prirode “Uvac”
- Pokret gorana Sr.Mitrovica, Specijalni rezervat prirode “Zasavica”
- Park prirode “Mokra Gora”
- Centar za prirodne resurse Natura, Specijalni rezervat prirode “Klisura reke Trešnjice”