Vodeni ekosistemi se ubrajaju u ekosisteme koji su najviše promenjeni i ugroženi ljudskim aktivnostima.
Rastući pritisci na vodene resurse rezultirali su gubitkom i degradacijom staništa, smanjenjem biološke raznovrsnosti, i smanjenjem kvalitete i količine vode, što predstavlja opasnost za buduće generacije. Kao odgovor na rastuće pretnje kojima su vodeni ekosistemi izloženi, Evropska Unija razvila je Okvirnu direktivu o vodama 2000 godine. Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (ODV) je ključni dokument u upravljanju vodama u Evropskoj uniji koji uspostavlja pravni okvir zaštite i poboljšanja statusa i biološke raznovrsnosti svih vodenih ekosistema i osigurava dugoročno održivo upravljanje vodnim resursima na području Evrope.
Prema ovom dokumentu, zemlje članice i kandidati za EU, su obavezne da zaustave dalje uništavanje vodenih celina i povećaju i obnove stanje vodenih kao i kopnenih ekosistema i močvara, koje direktno zavise od vodenih ekosistema.
Cilj joj je postizanje “dobrog ekološkog i hemijskog stanja” svih površinskih voda
Kroz Direktivu se promoviše integralno upravljanje vodama, kao najefikasnija metoda održivog korištenja voda, jer zahteva koordinirano planiranje korišćenja kopna i voda u rečnom slivu, koji uključuje sve površinske (reke, jezera), prelazne (estuari), priobalne (do 1 morske milje od granica teritorijalnih voda) i podzemne vode.
S obzirom da je ODV “okvirna”, naglasak je na uspostavljanju pravih uslova za obezbeđivanje uspešne i delotvorne zaštite vode na lokalnom nivou, kroz definisani zajednički pristup i zajedničke ciljeve. ODV daje okvire za osnovna načela održive politike upravljanja vodama u EU. Pri tome je svaka zemlja članica, dužna ugraditi ODV u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, o mehanizmima i specifičnim merama potrebnim za postizanje “dobrog stanja” odlučuje svaka država članica EU pojedinačno. Primena ODV je složen i dugotrajan proces koji zahteva prekograničnu saradnju i saradnju različitih administrativnih sektora. Kako bi se olakšalo sprovođenje ODV razvijena je Zajednička strategija sprovođenja ODV (Water Framework Directive Common Implementation Strategy) čiji je cilj postizanje jednakog razumevanja ODV i njenih smernica u svim zemljama, razmena iskustava i znanja među zemljama članicama o sprovođenju nekih od zadataka ODV, kao i razvoj dokumenata o raznim tehničkim pitanjima koji će prikazati najbolju praksu za njihovo rešavanje.
DOPRINOS OKVIRNE DIREKTIVE O VODAMA
1. Kompletan pristup
ODV uvodi integrisani i koordinirani pristup upravljanju vodnim resursima u Evropi koji sagledava površinsku, podzemnu i morsku vodu i uzima u obzir povezanost nizvodnih I uzvodnih uticaja određenih aktivnosti, povezanost kvaliteta i količine vode, kao i namene okolnog zemljišta. Odluke koje se donose u području upravljanja vodama moraju biti koordinisane sa povezanim sektorima poput prostornog planiranja, poljoprivrede I zaštite prirode. Takođe, sve odluke koje se donose u drugim sektorima moraju uzeti u obzir ciljeve zaštite voda predviđene ODV.
2. Delovanje na nivou sliva
ODV se temelji na konceptu upravljanja slivovima, pri čemu se orjentiše na prirodne hidrološke celine umesto na administrativne (državne) granice, i predstavlja potpuniji pristup upravljanju. Za implementaciju ODV sve zemlje članice dužne su identifikovati nacionalne i prekogranične slivove unutar svoje teritorije. Za svaki sliv određuju se tela nadležna za sprovođenje ODV, pri čemu je svaki sliv smešten u odgovarajuću teritorijalnu jedinicu, tzv. vodno (slivno) područje. Za svako slivno područje donosi se plan upravljanja, pri čemu se u slučaju prekograničnih slivova, njegovo sprovođenje međunarodno kordinira. Planovi upravljanja slivom uključuju analizu karakteristika sliva, analizu uticaja ljudskih aktivnosti na stanje voda u slivu, procenu uticaja postojećeg zakonodavstva i ekonomsku analizu korišćenja vode. Na osnovu prikupljenih informacija predlažu se mere, za celo slivno područje, koje imaju za cilj ispuniti zahteve ODV.
3. Dvostruki pristup kontroli zagađenja
ODV donosi dvostruki pristup koji uključuje ograničenja emisija i obavezujuće standarde poboljšanja i očuvanja kvaliteta. To znači da je, ukoliko u određenom slivnom području, uz poštovanje propisanih dozvoljenih granica ispuštanja pojedinih zagađivača u životnu sredinu, standardi kvaliteta vode nisu postignuti, potrebno je postaviti stroža ograničenja emisije zagađivača za to vodno područje.
4. Standardizovani kriterijumi određivanja statusa voda
Da bi se postigao osnovni cilj, potrebno je odrediti kriterijume i standardizovane protokole praćenja i procene ekološkog i hemijskoj statusa svih voda. Procena ekološkog statusa temelji se na biološkim, hidromorfološkim i fizičko-hemijskim parametrima. Hemijski status voda odnosi se na koncentraciju zagađivača i njihove koncentracije u skladu s dozvoljenim granicama emisija, prema standardima postavljenim u ODV, ali i drugim vezanim direktivama.
5. Važnosti učestvovanja javnosti
Sve zainteresovane strane i javnost moraju biti uključene u procese implementacije ODV, odnosno u proces izrade i donošenja planova upravljanja slivom u njihovom području. Takođe, potrebno je aktivno učestvovanje zainteresovanih strana i javnosti u proces sprovođenja plana. Time se osiguravaju transparentnost u procesima odlučivanja, pozitivni stavovi javnosti u vezi sprovođenja ODV i usklađenost sa drugim postojećim EU ugovorima i legislativama. Svaki korak izrade plana upravljanja slivom mora biti predstavljen javnosti, a sam plan upravljanja slivom mora u sebi da sadrži predviđene načine informisanja i konsultacije sa javnošću.
6. Ekonomski pristup
U okviru ODV voda se sagledava kao socijalno, ali i ekonomsko dobro. Kroz ODV se predlažu ekonomski principi i mere za postizanje specifičnih ciljeva zaštite životne sredine. Direktiva promoviše načelo “zagađivač plaća”. Ako se ostvare gore navedeni cilljevi, voda će biti boljeg kvaliteta i poboljšaće se njen ekološki “kapacitet nosivosti”. Zbog toga će biti manje potrebe za prečišćavanjem voda, pa će i troškovi biti manji. Takođe, trenutni manjak kvalitetne vode predstavlja trošak za poljoprivrednike i industriju, kao i pretnju ljudskom zdravlju. Sprovođenjem Direktive i njenog mehanizma plaćanja vode, trebalo i doći do poboljšanja u upravljanju vodom i održivim i pouzdanim snabdevanjem visoko kvalitetne vode na lokalnom nivou.
Autori: Tijana Đurović, master analitičar zaštite životne sredine i Jovana Nikolovski, diplomirani analitičar zaštite životne sredine