Postoji mnogo problema koji povezuju životnu sredinu i nas, međutim, jedna od opšteprihvaćenih definicija generalno, ekološke probleme definiše kao probleme nastale usled ljudskih aktivnosti u životnoj sredini. Prema ovoj definiciji, uzroci problema u životnoj sredini su ljudske aktivnosti koje dovode do promena u okruženju. Naravno, definicija je preširoka jer se ne mogu sve ljudske aktivnosti mogu smatrati uzročnicima ekoloških problema, te preciznije određenje uzroka ekoloških problema možemo posmatrati kroz sledeću definiciju: ekološki problemi su promene izazvane ljudskim aktivnostima koje u velikoj meri ugrožavaju balans ekosistema i blagostanje stanovništva.
Današnja civilizacija, na samom startu trećeg milenijuma, suočena sa brojnim ekološkim problemima, koji su, objektivno, teški za rešavanje. Rapidna degradacija resursa i ekosistema na globalnom nivou rezultat je globalizacije i urbanizacije, siromaštvo, neodrživi potrošački obrasci i rast stanovništva.
Ekološki problemi postali su predmet istraživanja i rešavanja onda kada narušavanje ekološke ravnoteže nije pogađalo samo radničku već i buržoasku klasu. Ekološki pokret je nastao tek kada su područja u kojima je stanovala i buržoazija postala ekološki ugrožena usled industrijalizacije. Posle Drugog svetskog rata, razvoj ekologije bio je uslovljen i saznanjem da je ekonomski razvoj koji je omogućen usavršavanjem oruđa za rad i novim tehnologijama, došao u sukob sa društvenim napretkom, koji je postao ograničen sve izrazitijom neravnotežom između stope rasta stanovništva i opadajućih životnih resursa. Pojedini ekološki problemi nisu mogli uspešno da se reše tehničkim merama, ali se ekološka kriza mogla sprečiti samo ako se shvati kao pitanje života na planeti Zemlji, a to znači kao pitanje ljudske civilizacije.
Zanimanje za ekološke probleme razvilo se tek 60- ih godina 20. veka, kada je primećen štetan uticaj pesticida na stanje ekosistema i zdravlje ljudi. Problemi uzrokovani intenzivnim korišćenjem fosilnih goriva i unošenjem hemikalija u atmosferu postavljaju ekološku krizu na mesto jednog od najvažnijih globalnih problema čovečanstva. Polje delovanja ekologije znatno je prošireno: danas ova nauka pomno ispituje čovekov odnos prema prirodi, budući da su antropogene aktivnosti postale neracionalne u iskorišćavanju prirode. Prekomerna seča šuma, zagađivanje voda i intervencije u vodotocima, zagađivanje atmosfere, kisele kiše, efekt staklene bašte, globalne klimatske promene i nuklearni otpad samo su neki od problema s kojima se primenjena ekologija danas susreće.
Globalno zagrevanje uzrokuje mnoge ekološke probleme: porast temperature, topljenje leda, porast nivoa mora i okeana, izmena režima padavina koje uzrokuju poplave ili dezertifikaciju. Jedna od najvećih posledica promene klime je ugrožavanje biološke raznovrsnosti i zdravlja stanovništva. Uočeni efekti klimatskih promena na biodiverzitet i prirodne ekosisteme na području Srbije ukazuju da može doći do: fenoloških promena, promena u morfologiji, fiziologiji i ponašanju vrsta; gubitka staništa kao i pojava novih staništa; promena u broju i distribuciji vrsta; povećanja broja štetočina i bolesti; genetskih promena pri čemu može doći do iščeznuća vrsta koje ne budu mogle da se adaptiraju na klimatske promene i promene prirodne populacije riba (vreme mesta i migracije). Usled promena u količini i raspodeli padavina, velike promene se mogu očekivati na pašnjacima, staništima rečnih obala i šumskim ekosistemima. Rastuće temperature mogu da dovedu do učestalih i intenzivnijih požara i pojave štetočina, što može uticati na smanjenje raznovrsnosti i opsega šuma.
Promene prirodnog režima vodostaja i plavljenja priobalnih područja uređenjem obala i irigacijom, značajno ugrožavaju biološku raznovrsnost i funkcionisanje ekosistema vodenih i močvarnih područja. Glavne aktivnosti koje dovode do izmena prirodnih režima tokova su izgradnja brana, eksploatacija peska i šljunka, uređenje obala od izlivanja i plavljenja. Promena prirodnih nivoa vodostaja i plavnih područja, osim što utiče na promenu prirodnih staništa, remeti ili onemogućava obavljanje vitalnih životnih procesa kod najvećeg broja vrsta riba, vodozemaca i gmizavaca, kao i kod akvatičnih biljaka.
Osnovna ekološka saznanja o zakonitostima koje vladaju u prostoru u kojem se odvija život, kao i saznanja o načinima prilagođavanja i preživljavanja organizama, predstavljaju neophodnu naučnu osnovu za savremenu zaštitu životne sredine. Dakle od stepena osnovnih ekoloških znanja zavisi i efikasnost zaštite životne sredine, pa samim tim i budućnost savremene civilizacije i kvalitet života generacija koje dolaze.
Korišćena literatura
Anand, S.V. (2013): Global Environmental Issues. 2: 632 doi:10.4172/ scientificreports.632
Cvetković, D., Đorđević, S., Kukobat, T., Nikolić, M. (2014): Adaptacije na klimatske promene u oblasti biodiverziteta u Republici Srbiji. Deseta regionalna konferencija EnE14/ENV.net “Životna sredina ka Evropi”. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Privredna komora Srbije. 5. jun. Beograd. Zbornik radova EnE14/ENV.net: Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, Ńp. 135-140. ISBN 978-86-89961-00-3
Cvetković, D. , Amidžić, L., Đorđević, S. (2015): Adaptacije biodiverziteta na klimatske promene u Republici Srbiji. ECOLOGICA, Vol. 22, No 80 (2015), UDC:504.4/7:551.583.13(497.11)
Cvetković, D. (2014): Zaštita biodiverziteta. U: Aleksić, J. (ur.): Primenjena ekologija – vodič: 51-80. Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd ISBN: 978-86-86859-40-2 (Futura)
Đorđević, S., Cvetković, D. (2014): Ekologija kao naučna disciplina. U: Aleksić, J. (ur.): Primenjena ekologija – vodič: 16-31. Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd ISBN: 978-86-86859-40-2 (Futura)
MESPRS, 2010: Initial National Communication of the Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention on Climate Change. Ministry of Environment and Spatial Planning of the Republic of Serbia, Belgrade, November 2010 http://unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf
Novitović, O., Ranđić, D., Novitović, A. (2009): Zaštita životne sredine, Užice
Kako da citirate
Cvetkovic D, 2017, Globalni ekološki problemi, http://ekodrina.org/